Error
  • JLIB_APPLICATION_ERROR_COMPONENT_NOT_LOADING
  • Error loading feed data
  • Error loading component: com_users, 1

Milanski edikt

  Milanski edikt 220x60sПројекат „Милански едикт 313 – 2013, Србија“ је државни програм обележавања јубилеја – 17 векова од доношења Миланског едикта, законског акта који су 313. године у Милану донели цареви Константин и Лициније. Милански едикт је хришћанство учинио равноправном религијом у Римском царству и тиме ставио историјску тачку на тровековни прогон хришћана. Влада Републике Србије и Организациони одбор којим копредседавају председник Републике Србије господин Томислав Николић и Његова светост патријарх српски господин Иринеј, донели су одлуку да 2013. година буде година свехришћанске радости, која ће се у Србији обележити низом духовних и световних манифестација. Пројекат „Милански едикт 313 – 2013, Србија“ je од националног и међународног значаја и има за циљ да едукује домаћу и светску јавност о богатству римског културног наслеђа на простору Србије као и његовом утицају на обликовање данашње европске цивилизације. Пројекат пружа допринос бољем позиционирању Србије на економском, културном и туристичком плану.

  Milanski edikt 125x125sПод слоганом „Под овим знаком ћеш победити“ (In hoc signo vinces), 17. јануара 2013. године у Народном позоришту у Нишу, концертом Хора Сретењског манастира из Москве, уприличено је свечано отварање године јубилеја, чиме је обележено сећање на време успона хришћанства и владавину једног од најзначајнијих римских царева који је поникао са ових простора, цара Константина Великог. Након отварања године јубилеја, у оквиру званичног државног програма уприличена је и праизведба представе „Константин“ 27. фебруара у Народном позоришту у Нишу као и 4. марта на Великој сцени београдског Народног позоришта. Комад рађен у копродукцији Народног позоришта из Београда и из Ниша, у режији Југа Радивојевића и по тексту Дејана Стојиљковића, говори о животу великог императора и доношењу акта који је променио целокупан цивилизацијски ток. Наредне манифестације у оквиру државног програма уприличене су 18. маја у Археолошком парку Виминацијум. У питању су изложба Народног музеја Србије „Константин Велики и Милански едикт 313. – Рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије“ као и опера „Аида“ Ђузепа Вердија, у извођењу ансамбла Београдске опере. Специјано за извођење опере реконструисан је римски амфитеатар у Виминацијуму, један од ретких сачуваних на тлу Европе. Изложба Народног музеја Србије „Константин Велики и Милански едикт 313. – Рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије“ била је, након Виминацијума, отворена за посетиоце два месеца у Београду док ће од 19. септембра па све до краја октобра бити доступна јавности у Нишу. Поставка сачињена од 180 експоната изузетне културне вредности говори о огромном значају које су провинције на територији наше земље имале у време Римског царства. Археолошки налази су са територије Србије и потичу из времена које претходи Константину Великом, периоду његове владавине али и вредном наслеђу првог хришћанског цара. Након Виминацијума, Ниш је постао центар прославе јубилеја Миланског едикта. Тако је на летњој позорници Нишке тврђаве 3. јуна уприличен музичко-сценски спектакл „Constantinus Magnus“, аутора Александра Сање Илића, уз учешће оркестра и хора Београдске опере, Београдског балета и етно певача. 15. јуна, на истом месту, оркестар Факултета уметности Универзитета у Нишу, Нишки симфонијски оркестар, хор Факултета уметности Универзитета у Нишу, Академски хор Студентског културног центра Универзитета у Нишу, женски хор СКЦ Универзитета у Нишу, Нишки камерни хор, Академски хор „Обилић“из Београда и вокални солисти извели су чувену IX Бетовенову симфонију. Опера „Трубадур“ Ђузепа Вердија у извођењу ансамбла Опере Народног позоришта у Београду подигла је 28. јуна нишку публику на ноге. „Музика Константиновог града“ као спој електро-рок, симфонијске, духовне и филмске музике инспирисане Константинопољем – градом који је Константин основао, изазвала је десетоминутне овације публике на летњој тврђави. Концерт су 14. септембра извели аутор Слободан Тркуља и ансамбл „Балканополис“. Свету литургију ће као централни догађај овогодишњег свехришћанског јубилеја у недељу, 6. октобра, испред новоподигнутог храма Светог цара Константина и царице Јелене у Нишу служити Његова свесветост патријарх цариградски и васељенски господин Вартоломеј, а саслуживаће му присутни поглавари и представници помесних православних цркава. Његова светост патријарх српски господин Иринеј ће, том приликом, госте одликовати орденом Светог цара Константина Великог. Након литургије, 8. октобра на Великој сцени Народног позоришта у Београду биће премијерно изведена опера „IN HOC SIGNO“ („Под овим знаком“). Оперу рађену по музици Дон Марка Фризине и либрету Дејана Миладиновића, под диригентском палицом Дејана Савића извешће ансамбл Опере Народног позоришта у Београду. Ова завршна манифестација обележавања јубилеја је уједно први случај у историји опере да је баш за овдашњу сцену намењена светска премијера дела једног страног композитора.

Additional information