Error
  • Error loading feed data

Kopaonik

KopaonikKopaonik je najveći planinski masivSrbiji koji se pruža pravcem severozapad-jugoistok u dužini od oko 75 km, dosežući u srednjem delu širinu od oko 40 km. Lepota ove planine je morala postati zaštićena zona - Nacionalni park Kopaonik u okviru koga postoji veći broj zaštićenih prirodnih celina, a na njemu se nalazi i najveći skijaški centar u Srbiji. Teritorija Nacionalnog parka Kopaonik obuhvata površinu od 11810 hektara u opštinama Raška i Brus. Okolne zaštitne zone obezbeđuju ekološki integritet Parka. Nacionalni park je osnovan 1981 i njime upravlja Javno preduzeće Nacionalni park Kopaonik. Zaštita Parka je obezbeđena primenom Zakona o zaštiti prirode i Zakona o nacionalnim parkovima, kao i određenim brojem međunarodnih konvencija. Zone sa posebno značajnim i retkim biljnim i životinjskim vrstama su izolovani i zaštićeni su kao rezervati.

Najviši deo planine Kopaonik je prostrana površ Ravni Kopaonik, oko koje se dižu Suvo Rudište sa Pančićevim vrhom 2017 m na kome se nalazi mauzolej čuvenog srpskog prirodnjaka po kome je dobio ime. Karaman (1934 m), Gobelja (1834 m) i dr. Jugoistočno od Suvog Rudišta greben Kopaonika je sužen i raščlanjen u niz plastastih uzvišenja: Čardak 1590 m, Šatorica 1750 m i Oštro koplje 1789 m. Danas je na Ravnom Kopaoniku veliki turistički planinski centar, sa brojnim smeštajnim kapacitetima, sistemom smučarskih staza i žičara i drugom infrastrukturom. Drugi takav kompleks se razvija kod sela Brzeća na istočnoj padini, gde u hotelima, apartmanima i kućama za odmor ima oko 1.000 ležaja.

KopaonikCeo masiv je dobio naziv po velikom rudnom bogatstvu koje je na njemu eksploatisano još od srednjeg veka, a na njegovom širem prostoru je smešten čitav niz kulturno-istorijskih spomenika iz perioda od XII do XV veka. Zahvaljujući razvijenom turističkom centru sa savremenim hotelima i pratećim objektima, Kopaonik predstavlja jednu od najpopularnijih turističkih destinacija u Srbiji.

Na Kopaoniku je najrasprostranjenija raskomadana šumsko-pašnjačka zona središnje Srbije. Na višim delovima je četinarska smrčeva i jelova, a po stranama bukovahrastova šuma.

Sa skoro 200 sunčanih dana godišnje, Kopaonik zaslužuje svoje drugo ime „Sunčana planina“. Južni položaj, visina i otvorenost terena sprečava zadržavanje oblaka nad planinom. Hladan vazduh pada u okolne ravnice i uvale, tako da zimske temperature nisu preniske. Prosečna godišnja temperatura je 3,7 °C. Sneg počinje krajem novembra i traje do maja, prosečno 159 dana godišnje. Nivo padavina je veći od 1000 mm godišnje.

U regionu planine Kopaonik ima dosta termalnih izvora i banja. Vrlo su poznate Vrnjačka BanjaMataruška Banja i Sijarinska Banja. U samom podnožju nalazi se Jošanička Banja (termalni izvor, 78°C), Lukovska Banja (36—56°C) i Kuršumlijska Banja (38—57°C). Pored termalnih izvora na Kopaoniku postoje i mineralni izvori kao i izvor niskoradioaktivne vode (najradioaktivniji u Srbiji) Krčmar na visini od 1950 m i Marine vode na visini od 1700 m.

Detaljnije o Kopaoniku na sajtu Hopnakop

Additional information